Javni apel medijima u vezi Tužilaštva Doboj koje više od dvije godine vodi istragu protiv Stanimira Ilića

 

Obraćamo se svim medijima u Bosni i Hercegovini s apelom da iskoriste svoje istraživačko novinarsko umijeće s ciljem rasvjetljavanja upitnog rada Tužilaštva Doboj koje već više od dvije godine vodi istragu protiv Stanimira Ilića koji je osuđen uvjetnom kaznom za Krivično djelo oduzimanja djeteta ili maloljetnika i koji je pod kaznom ponovio isto krivično djelo. Želite živjeti u pravnoj državi? Onda poduzmite sve pravno raspoložive mjere i pridonesite tome da BiH pravosuđe radi sukladno svojim obavezama i zakonu!
Nastavi čitati

Zašto još nije doneseno rješenje o načinu viđanja majke Sanje s kćerkama u Francuskoj?

 

21.07.2015. je trebalo biti doneseno rješenje koje bi reguliralo viđanje i kontakte između majke Sanje Sukare i njenih kćerki Milene i Nevene. Spomenuto rješenje do danas nije doneseno, imamo samo obavijest da se odgađa donošenje presude na neodređeni period. Ono što nas sve kopka danima je – zašto? Koje su to nove činjenice koje su spriječile donošenje ovog rješenja? Nastavi čitati

Voici comment la mère Sanja a-t-elle réussi de voir une de ses filles, Nevena

 

On était nombreux qui esperions, mais personne ne s’attendait à ce que la mère Sanja Sukara, après 27 mois, réussisse à voir ses filles Nevena et Milena. Et meme, il en aurait fallu de peu, vu que le père  s’impliquait de toutes ses forces, de meme manière que toutes ces années déjà pour l’empecher. Il est très important de savoir que le fait d’avoir reussie  à voir Nevena, que pour cinq minutes, n’était pas fait de force, ni contre les décisions preéalables , vu que Sanja n’a pas d’interdiction de contact avec les enfants, le droit parental ne lui est pas refusé et, de meme, elle a gardé tous les droits légaux de voir  les enfants, malgré tout le contraire, comme le déclare le père des enfants. Quelles sont les raisons pour lesquelles ces rencontres, prévues par les Décisions, sont-elles empechées, c’est une autre histoire qui nous est bien connue. Mais, en France il sera bientot délibéré le mode des rencontres des filles avec leur mère et nous attendons que le Tribunal d’Affaires Familiales de Tarbes (TAF) décide  dans le meilleur intéret des enfants, ainsi que nous attendons que l’Etat français fasse tout pour que le père respecte ce Jugement. Comment tout sera décidé, nous le verons et, en attendant, la mère Sanja a décrit, par ses propres paroles, comment a-t-elle reussi à voir une se ses filles – Nevena:

Nastavi čitati

Kako je majka Sanja uspjela vidjeti jednu kćerku – Nevenu

 

Mnogi su se nadali, ali gotovo nitko nije očekivao da će majka Sanja Sukara, nakon 27 mjeseci, uspjeti vidjeti svoje djevojčice – Nevenu i Milenu. I gotovo da nije, jer je tako otac nastojao svim silama, kao i sve ove godine. Iznimno je važno znati, da to što je uspjela vidjeti Nevenu na pet minuta nije ništa išlo na silu, ni preko veze, jer Sanja nema zabranu kontakta s djecom, nije joj oduzeto roditeljsko pravo i k tome ima potpuno zakonsko pravo da viđa svoju djecu usprkos svemu suprotnome kako otac stalno navodi. Zašto ih ne može viđati prema rješenju koje ima je druga priča, koja nam je svima poznata, no uskoro će se u Francuskoj donijeti presuda o uvjetima viđanja djevojčica s majkom i mi očekujemo da će sud odlučiti u najboljem interesu djece, a također očekujemo da će država Francuska učiniti sve da otac ispoštuje tu presudu. Kako će biti, vidjet ćemo, a do tada, majka Sanja svojim riječima opisuje kako je uspjela vidjeti jednu od djevojčica – Nevenu: Nastavi čitati

Slika

Nevena i mama Sanja – minuta zagrljaja!

 

Majka Sanja je uspjela vidjeti jednu od djevojčica, Nevenu, nakon 27 mjeseci. Trajalo je to jako kratko, svega 5 – 6 minuta, ali ovo je samo početak…. Idemo dalje!

“Otvaraju se vrata, podignem pogled, Nevena, velika djevojčica stoji ispred mene. Zatrčala se ka meni, sjede mi u krilo, samo mi drži rukama glavu i govori – mama volim te, na desetine puta, ali sa primjetnim francuskim akcentom. Počela sam da joj govorim – poželjela te mama, voli te mama, a onda stadoh, pa je pogledam i pitam – razumiješ li šta govorim, a ona mi kaže – da razumijem, ali slabo pričam. Nasmijala sam se i rekla – ma nema veze, pričat ce mama, a ona se nasmija sva srećna sto joj ne zamjerim. Samo smo se grlile i ljubile, ja njoj obraze, ona meni obraze, glavu, ruke…”

Ljubav pobjeđuje, ljubav uvijek pobjeđuje!! Ova će majka preći ne samo pola svijeta, nego i cijeli da zagrli svoju djecu i ništa je u tome ne može zaustaviti! Hvala svima na podršci, na vašim dobrim mislima, porukama, vibracijama, molitvama, hvala na svemu! Idemo dalje! Nevena <3  Milena <3

Ljubav pobjeđuje, ljubav uvijek pobjeđuje!!
Ova će majka preći ne samo pola svijeta, nego i cijeli da zagrli svoju djecu i ništa je u tome ne može zaustaviti!
Hvala svima na podršci, na vašim dobrim mislima, porukama, vibracijama, molitvama, hvala na svemu!
Idemo dalje!
Nevena ❤ Milena ❤

LES DETAILS DE L’AUDIENCE TENUE LE 23 JUIN 2015 DEVANS LE TRIBUNAL D’AFFAIRES FAMILIALES A TARBES

 

Après 27 mois déjà passés que la mère Sanja Sukara et ses filles Milena et Nevena restent sans aucun contact, à cause de l’interdiction du père, l’audience devant le Tribunal d’Affaires familiales (TAF) a été tenue le 23 juin 2015. Le TAF devrait délibérer vers le 20 juillet 2015. La mère a, encore une fois, du faire le trajet de 4000 kilometres, en ésperant qu’il lui serait finallement permis de voir ses enfants. Mais, malheureusement, cela reste sans aucun resultat.

Voici les propos de la mère, Sanja: Nastavi čitati

Istinita ispovijest djeteta – žrtve roditeljske otmice

 

Najgori zločin je zločin prema djeci u bilo kojem obliku, a od njih je možda najgori onaj koji počine roditelji prema djeci, jer su roditelji prvi oni koji bi trebali zaštititi svoju djecu i ne nauditi im ničime. Roditeljske otmice zbog osvete drugom roditelju spadaju u sam vrh zlodjela koja jedan roditelj može napraviti svojem djetetu.

Na ovim ćemo stranicama iznositi istinite ispovijesti djece koja su proživjela ovakve nemile događaje kako bi pokušali podignuti svijest ljudi i kako bi utjecali na javnost da se pokrene pritisak na institucije koje su u većini slučajeva vrlo spore u reagiranju. Nešto se mora promijeniti, djecu moramo zaštititi, nitko nije vrijedan dječjih suza i boli!

Ovo je istinita priča jedne djevojčice, Rachel, koju je otac oteo kada je imala 4 godine i odveo od majke koja je nakon razvoda dobila starateljstvo. Ona priča kako dugo nije shvaćala zašto mama nije s njima, a o tome se počela pitati ozbiljnije kada je napunila 10 godina i kada su je počele zanimati stvari o kojima djevojčice te dobi pričaju s majkom. Njena majka je pokušavala stupiti s njom u kontakt, ali nije mogla iz Amerike doći na Filipine po nju jer je dobila upozorenje da će je ubiti. Otac se osigurao da bude tako i djevojčicu su čuvali tjelohranitelji.

Jednom je naišla, kada oca nije bilo kod kuće, na jedno pismo za nju i unutra je bio mamin broj. Djevojčica je nazvala i rekla – mama? Mama je zaplakala i u to je ušao otac pa je brzo poklopila. Uskoro su počela i fizička maltretiranja, otac ju je kažnjavao i tukao, ponekad nije ni mogla sjediti na stolici od bolova.

S 13 godina je uspjela stupiti s majkom u kontakt, preko tražilica je uspjela naći njezinu mail adresu, otac je to saznao, no nije reagirao. Ona danas misli da se otac zapravo plašio.

Jednog dana se odlučila na bijeg, morala je od svog mjesta doći do američke ambasade i ponijela je samo osobnu iskaznicu. U ambasadi su joj odmah pomogli i pozvali su majku, koja ju je u Americi dočekala na aerodromu. Susret je bio nevjerojatan, sjeća se jako puno suza….

Rachel danas ima 23 godine, i kaže da još uvijek uspostavlja odnos s majkom, dodaje da je to težak proces, ali da nastoje zajedno to izgraditi. Za oca kaže da se još uvijek zna probuditi usred noći vrišteći od straha zbog svega što se dogodilo, ali da je tješi činjenica da otac ne smije kročiti na tlo Amerike jer bi zbog otmice završio u zatvoru, i to joj je najveća utjeha.
Kaže da je ocu oprostila, da nije imala snage za to, ali da je uspjela samo zbog svoje vjere koja joj to nalaže.

Na pitanje kako se osjeća nakon svega kaže da ne zna što da odgovori – da boluje od PTSP-a, i da se stalno propitkuje u vezi samopoštovanja. Radi na mnogo svojih problema no ističe da je zbog ovoga što je proživjela sigurno postala bolja osoba, uvijek stane na stranu potlačenih i ne podnosi zlostavljanje bilo koje vrste. Jednostavno, bila je prisiljena postati zrela osoba prije svog vremena.

Roditeljske otmice su jako učestala pojava i način na koji pojedini roditelji, poput Stanimira Ilića, oca Nevene i Milene, nezrelo rješavaju svoje frustracije preko djece. Zbog ovoga ispaštaju najviše djeca i sve to ostavlja trajne posljedice na njihovu psihu. Nadajmo se da će djevojčice Nevena i Milena biti dovoljno jake da izdrže sve ovo i da će uspješno izrasti u zdrave osobe, a u tome će im sigurno pomoći kontakt s majkom koji će, prije ili kasnije, uspostaviti.

Za Milenu i Nevenu i njihova prava ❤ ❤

Facebook stranica: Traže se djevojčice Nevena i Milena Ilić – Sukara
Twitter: NevenaiMilena
Google+: Nevena Milena

 

Zašto se netko nakon toliko vremena patnje sjetio uzeti izjave djece i zašto nas to brine?

 

Nakon ročišta o načinu viđanja s djevojčicama Nevenom i Milenom, koje se održalo 17.03. 2015., majka Sanja je dobila obavijest da će se presuda donijeti 05.05.2015. Na žalost, vijesti o tome smo danima čekali da bi stigla nova obavijest – naime, donošenje presude se odgađa jer će se saslušati djevojčice Milena i Nevena.

Prema nalogu Suda u Tarbesu (Francuska), Milena i Nevena će biti saslušane 29.05.2015, a ponovno ročište o održavanju kontakta majke i djece, na kome bi bilo poželjno da se pojavi i majka Sanja, je zakazano za 23.06.2015.

E sada, zašto se netko nakon toliko vremena patnje sjetio uzeti izjave djece i zašto nas to brine? Kao prvo, prijedlog je došao od suprotne strane, kao odgovor na tužbu. Prijedlog je došao iz dva razloga, jedan je što Stanimir Ilić čini sve kako bi odugovlačio i pokušava se uloviti i za najmanju slamku, a drugo je što će kao i do sada, pokušati manipulirati djevojčicama.

Njih dvije će ovim činom biti izložene ogromnom pritisku, jednakom onom kada djeca trebaju birati koga više vole i s kim žele biti, a jednako vole svoje roditelje. Bit će izložene i očevim manipulativnim psihičkim ucjenama, tipa onoga kako im je uvijek govorio “tata će umrijeti bez vas” i tko zna čemu sve još.

Majka Sanja ih nije htjela ovome izlagati, jedino što je željela jest da joj se omogući kontakt s djecom, koji joj pripada prema presudi iz BiH i koji je razuman i logičan budući da joj nikada nije oduzeto roditeljsko pravo. Isto pravo pripada i djevojčicama.

Djevojčice će biti prisiljavane da kažu ono što otac želi, bez obzira na njihove želje i kako će one to sve podnijeti, samo nebo zna. Ne smije se zaboraviti da su njih dvije stvarno otete, nisu otišle svojom voljom, one su bile jasne u svojim pismima da ne samo da žele komunicirati s majkom, nego i da žele živjeti s njom. Nakon što su ta pisma predale školi, škola ih je predala Centru za socijalni rad Doboj, a Centar ih je – predao ocu i NITKO NIJE NIŠTA PODUZEO, a one su platile najveću cijenu – odvedene su od majke i svega što vole i poznaju. Dakle, izigrane su od svih koji su im trebali pomoći. Kako da one sada ikome vjeruju, kako očekivati da će reći ono što žele, ne razmišljajući o posljedicama?

Ovo je samo još jedna očeva smicalica, kako bi dobio na vremenu i osmislio nove korake, možda i novi bijeg, u neku drugu državu, i tako u krug. Uvijek je izlagao djecu, ne razmišljajući ni malo o njihovim željama i potrebama, niti o njihovom psihičkom stanju, što je svih ovih godina svojim postupcima ponavljao.

Imajući u vidu da su njih dvije kćeri jedne iznimno jake i hrabre žene, i znajući pouzdano što one zaista misle i žele i dan danas, želimo Neveni i Mileni poručiti da budu snažne i da uvijek govore samo istinu iz srca, bez obzira na sve, samo istinu. I ne sumnjamo mi ni malo u njih, samo smatramo da se na djecu vrši preveliki pritisak, koji apsolutno nije potreban. Sve je ovo potpuno nepotrebno, samo kada bi institucije radile svoj posao i postupale po slovu zakona.

Kako god bilo, mi prijatelji, obitelj i majka Sanja – mi ne odustajemo i idemo dalje!

Za Milenu i Nevenu i njihova prava ❤ ❤

Facebook stranica: Traže se djevojčice Nevena i Milena Ilić – Sukara
Twitter: NevenaiMilena
Google+: Nevena Milena

Tužna istinita ispovijest i pismo podrške Neveni i Mileni

 

Jedna mlada čitateljica, čiji su osobni podaci poznati prijateljima majke Sanje, napisala je pismo za Nevenu i Milenu, u kojem je iznijela svoje osobno tužno iskustvo s vlastitim ocem. Napisala je to kao podršku za djevojčice, kako bi im pomogla svojim iskustvom da izdrže sve ružne događaje koji su ih zadesili. Iako ne dijele potpuno istu sudbinu, sve tri imaju isto tužno iskustvo – samovolju i egoizam oca, bešćutnost i okrutnost u razdvajanju od majke.

“Drage naše devojčice!

Iako vas ne znam lično, kao ni vašu mamu Sanju, posle svega što sam videla i pročitala o vama i vašem nesretnom slučaju, imala sam potrebu da vam se obratim ovim pismom. U nadi i iskrenoj želji, da ćete sve te ružne događaje prebroditi lakše ako vam dam do znanja da niste bile jedine žrtve “podmuklih očeva”.

Borba za vama dvema traje dugo, ko zna koliko će još trajati. Sve što se događa, vaša mama i njeni prijatelji, prijateljice, rodbina i poznanici dele na vašoj stranici na Facebooku kao i na njihovim profilima.

Nadam se da ste jake, psihički više nego fizički. Devojčicama u tim godinama je potrebna mama, potrebna ljubav, pažnja, podrška, zaštita i normalno detinjstvo. Niko drugi vam nikada neće moći dati iskrene savete i ljubav kao mama. Ja to znam!

Moj otac je bio pripadnik jednog “tima” za kojeg me je sramota to reći! Mislio je da je sila, faca, Bog i batina, sejao je u mene strah i trepet. Nakon svih njegovih maštanja, stvarnost je osetio kada mu je “guzica ogladnila”. Nije mario za mene, za moju mamu. Brinuo je samo za sebe.

Jedinac je, kao što sam i ja jedinica. Naterao je mamu da povede mene i da se preselimo kod njegovih roditelja u drugi grad! Plakala sam kao kiša kad sam napuštala maminu mamu, najbitnije ljude u mom životu, Dedu, moju Bobiku, mog Legija, mog Džesika, američkog petla Rikija, moje drugare, moje sve! Da li su ga bolele moje suze?? Ma kakvi! On bi mene prodao u belo roblje da je mogao. Čak sam ubeđena da bih bila i silovana da nisam pobegla od njega!!! Često mi dolaze noćne more gde se branim od grdosije od 135kg!!!

Došli smo u taj drugi grad, u taj grad gde su izmešani narodi. U taj grad koji mi je narednih 12 godina svakodnevno donosio patnju, plač, udarce i napravio pakao od života. Reći ću vam samo da su njegove batine razdvojile moju divnu majku i mene u mojoj 9-oj godini. Otišla je da radi u inostranstvo da bi meni obezbedila sve da imam i da mi ništa ne fali nikada. Istina, imala sam sve, samo ne nju kraj sebe, ne njene reči utehe, njene zagrljaje kad mi je bilo najteže. Moj biološki otac i njegova mama su me terali da idem u baštu, u trgovine, podmiru, da ja plaćam račune, da kuvam, perem, čistim i služim. Tukli su me vojničkim kaišem kad god sam dobila 3 ili 4 u školi. A kada bih dobila 1 ili 2 ne daj Bože nikom da ikada doživi taj teror!

Mama je dolazila 2 puta godišnje kući, kad bi joj se završavale sezone. Ukupno 30 dana godišnje smo bile zajedno. Njima je svaki mesec slala od svoje plate 600-800€, a njoj bi ostajalo svega 200€. Ako bi nekada mesečno poslala manje, pretili su joj sa razvodom i da me nikada više neće videti neće.

Moj biološki otac (tako ga zovem jer za mene je odavno mrtav, samo nije sahranjen) nije radio ništa, samo je ležao, jeo, gojio se kao krme pred klanje, udarao mene i svakodnevno galamio. S vremenom sam postala otporna na bol. Počela sam svakodnevno u svojoj sobi preskakakti uže ili vijaču i tako održavati balans između psihe i fizičkog izgleda.

Kada sam napunila 15 godina, tražio je da idem da prodajem točeno pivo negde “Bogu iza nogu”. Izletela sam iz sobe i pred njegovom mamom rekla:” kako vas nije sramota, mesečno dobijate 800€, a ja da idem da prodajem pivo? Da ne biste još da me u belo roblje prodate?!” Tada je njegova ogromna mama skočila i napala na njega. Izvlačilo me je to što sam imala hrvatski pasoš i što sam za vreme ferija išla na 3 meseca kod mame. Tamo smo o svemu pričale i ja sam joj rekla da mora nešto poduzeti inače ću se ubiti. Na kraju, njegova mama je obolela od raka, on je insistirao da je ja prevrćem i presvlačim iako je ona imala blizu 100 kg a ja svega 55kg. Kada je moja mama nazvala da joj kaže da će joj platiti medicinsku sestru za to, ona je digla frku.

Prošla je moja matura, dođe i moj rođendan. On je otišao u drugi grad, navodno poslom iako je teški neradnik, a ja sam ukrala moje i mamine dokumente iz njegove sobe. Držao ih je u jednoj rupi na dnu ormana, u nekom malom kovčegu. Spakovala se i otišla uz reči da se udajem. Ne bih dalje da dužim, bilo je posle pretnji, proganjanja i svašta nešto.

Istina je da se nisam udala i nabavila sam si nakon par dana dugooooooo željenog psa, našla garsonjeru… i od tada sam tražila izlaz iz te države. Danas smo mama, pas i ja zajedno daleko 1200 i kusur km od tog monstruma. Mama se tek pre dve godine uspela sudski rastaviti od njega.

Drage devojčice, moje misli su uz vas. Iako sam ateista, od onog jednog jedinog što je na Nebu tražim samo da vas spoji sa vašom mamom. Da prekine tu agoniju, tu mukotrpnu borbu i da vam umesto suza, tuge i patnje napokon nabaci osmehe na vaša mila lica.

Moja jedina životna želja je bila da budem sa mojom mamom. Ta želja mi je pomogla da nastavim sa svakodnevnim aktivnostima kada mi je bilo najteže. Ja znam i ja vas razumem, kako je to kada se morate praviti da je sve ok, da ste sretne, a u sebi plačete i vrištite. Ja znam kako je to kada te drugi izdaju, a nude ti pomoć. Ja znam kako se osećate kada dobijete jedan tračak nade od drugih, a oni jedva dočekaju da zabiju nož u leđa. I to detetu!!

Budite svoje, budite jedna uz drugu, volite se i ne dozvolite da vas iko ikada od rodbine posvađa i rastavi. Nemojte da izgubite nadu nikada! Budite uporne, ne morate biti odlikašice, jer trebate čuvati psihu za mnogo teže borbe.

Nemojte dopustiti da neko usadi mržnju prema vašoj majci. Volite druge ljude. Nije važno ko su, šta su, odakle su, nije važna ni religija ni boja kože. Važna je duša. Bavite se nečim, bar neki hobi da imate. Volite svako živo biće na Zemlji, ali ne verujte svakome!

Uvidećete da su životinje veći prijatelji čoveku nego čovek čoveku! Ne dozvolite da vas iko ikada natera na nešto što ne želite. Pogotovo kad budete bile prave cure. Ne mrzite sve muškarce jer nisu svi isti.

Zapamtite, ljubav nije ljubav ako je nasilna. Nevažno od koga dolazi i kakvog je oblika. Ljubav je kada neko nekoga voli, ali ga pusti da ide svojim putem, ne zadržava ga jer mu je najbitnija sreća od te voljene osobe.

Ni vaš otac ni moj nisu voleli naše mame! Da jesu ne bi im gadosti radili. Vaš otac ne voli vas, kao ni moj mene! Jer da oni vole nas, njihovu decu, nikada ne bi uradili to što jesu – ne bi nas razdvojili od majki!

Moja priča se razlikuje od vaše, ali zajedničko nam je što su nas razdvajali od žena koje su nas rodile.

Nadam se da nećete podleći pod tuđe uticaje. Da nećete upasti u loše društvo. Ako sam ja sama 12 godina planirala beg od oca i uspela, uspet ćete i vas dve. Ako iza vašeg oca stoje Legionari, verujte mi, i iza mog oca su stajali isto govnari, pa nisu uspeli da pobede ljubav između kćerke i majke! Ljubav između vas dve i vaše majke ni za 100 života ne može niko uništiti!

Mi vas čekamo, a ko čeka taj dočeka! Ljubim vas i mnogo mislim na vaš dve, budite jake i složne!

P.S. Imaćete traume, to je neizbežno. Dolaziće vam dani kada ćete želeti biti same sa sobom, plakat ćete za svaku sitnicu. Ne brinite se, i to je ok, i to je neizbežno. Ne držite ništa u sebi, izbacujte to iz sebe, a tada će uz vas biti najhrabrija i najnežnija žena na svetu – vaša majka!”

Zahvaljujemo se mladoj djevojci, u ime djevojčica i majke Sanje, na iznošenju ovih gorkih detalja iz svog života. Nadamo se da će im ovo iskustvo pomoći u savladavanju vlastitih teškoća. kao i spoznaja da uvijek postoji izlaz, a jedini put je put povjerenja i ljubavi.

Nevena ❤ Milena ❤

Facebook stranica: Traže se djevojčice Nevena i Milena Ilić – Sukara
Twitter: NevenaiMilena
Google+: Nevena Milena

Detalji s ročišta u Francuskoj održanog 17.03.2015.

 

Nakon dvije godine potrage za djevojčicama Nevenom i Milenom, konačno je 17.03.2015. održano ročište na sudu u Tarbesu, u Francuskoj, gdje se one nalaze i gdje se treba donijeti rješenje o kontaktu između majke i djevojčica. Majka Sanja je zbog ovoga proputovala 4000 km, da bi prisustvovala ročištu i izborila se za svoja prava i prava djevojčica. Presuda se očekuje za 15-tak dana, a što se sve zbivalo na sudu, prenosi majka Sanja svojim riječima: Nastavi čitati

Qu’est-ce-que pourraient raconter Milena et Nevena?

 

Le père Stanimir Ilić, qui a émenne les filles contre leur volonté en France, leur a interdit d’avoir tout contact avec leur mère. La question qui se pose est celle: „qu’est-ce-que pourraient raconter les filles à leur mère, dont le père ait, il est évident, très peur?“ Nastavi čitati

Les mensonges ont des jambes courtes – La statistique des visites de la page concernant le kidnapping de Milena et Nevena

 

La mère Sanja est à Tarbès, pour etre présente à l’audience lors de laquelle il sera délibéré sur le contact avec les enfants. Nous vous présentons ce que le père des enfants avait dit, dans sa propre déclaration. A ne pas y croire, mais le père a déclare que: “la mère n’était pas et n’est pas interessée pour ses enfants”!

Cette déclaration du père est totallement contradictoire et voici pourquoi – depuis que les filles aient été emennées en France, contre leur propre volonté, la mère a entrepris toutes les mesures légales et administratives pour les localiser, elle s’est adressée à la Police, au Tribunal, à l’Ambassade de France à Sarajevo, aux autres associations et il a fallu deux ans pour avoir l’informations où se trouvent-elles et à arriver à cette audience. De meme, ses amis lui ont prété leur aide, ont ouvert la Page “Recherchons Milena et Nevena Ilić (Sukara)” sur le FB, le Twitter et le Google+. Sur la page FB nous avons installé le comptoir du nombre de visites, qui démontre que la Page a été visitée par plus de 19 mille de personnes, de 76 pays du monde.

La mère Sanja est, pardessus tout, interessée pour ses enfants, comme elle l’a été toujours, ce que veut dire que les affirmations du père ne sont que le vain essai de diffamer la mère et de la démontrer comme une mauvaise personne. Mais, il n’arrivera pas, car il existent des preuves et des témoins, tout a été ouvertement publie et démontré.

Précisons, la mère Sanja n’est pas arrivée à Tarbès pour kidnapper ses enfants, mais pour rétablir son contact aves ses propres filles. Sanja ne vas pas entreprendre aucune mesure ou acte qui pourraient faire du mal aux enfants, mais arriver à ses enfants de manière légale.

Et voilà le message pour le pere – LES ENFANTS NE SONT PAS LA PROPRIETE DE PERSONNE ! Les enfants ont le droit à leurs deux parents, comme va le certifier le Tribunal francais et comme il est certifié par les conventions internationales.

Pour Milena et Nevena et leurs droits ! ❤ ❤

U laži su kratke noge – statistika praćenja slučaja otmice Milene i Nevene

 

Majka Sanja se nalazi u Francuskoj, u gradu Tarbesu, na ročištu na kojem će se odlučivati o kontaktu s djecom. Ovdje vam prenosimo što je otac djevojčica izjavio u svojoj izjavi. Gotovo nevjerojatno, ali otac Stanimir Ilić  je izjavio da “majka nije bila niti je zainteresirana za djecu”!

Ova njegova tvrdnja je potpuno kontradiktorna, evo i zašto – od kada su djevojčice protiv svoje volje odvedene u Francusku, majka je poduzela sve da nađe uopće gdje su, obraćala se policiji, sudu, veleposlanstvu i raznim udrugama, i trebalo je dvije godine, da dođe do informacije gdje su uopće, i do ovog ročišta. Osim toga, prijatelji su uskočili u pomoć, te su otvorili ovu internetsku stranicu “Tražimo Milenu i Nevenu Ilić (Sukara)” te Facebook, Twitter i Google+ stranicu. Na internetskoj stranici je postavljen brojač posjeta koji u ovom trenutku pokazuje da je do sada stranicu posjetilo preko 19.000 osoba i to iz 76 država širom svijeta.

Majka Sanja je iznad svega zainteresirana za svoju djecu, kao što je to oduvijek bila, stoga su ove tvrdnje oca samo uzaludan pokušaj da majku oblati i prikaže kao lošu osobu. No, neće mu uspjeti, jer postoje i dokazi i svjedoci, sve je javno postavljeno i vidljivo.

Također, majka Sanja nije došla oteti svoju djecu, već uspostaviti kontakt s njima, Sanja se neće služiti sa stvarima koje će nauditi djeci, već će legalnim načinom doći do svoje djece.

I poruka ocu – DJECA NISU NIČIJE VLASNIŠTVO! Djeca imaju prava i na jednog i na drugog roditelja, kao što će, uostalom, potvrditi sud, i što su već potvrdile međunarodne konvencije.

Za Milenu i Nevenu i njihova prava! ❤ ❤

 

 

 

 

Milena i Nevena, mama vam dolazi!

 

Mile djevojčice, vaša mama je dobila poziv za sud u Tarbesu, i dolazi na raspravu u utorak 17.03.2015.
Na toj raspravi će se vjerojatno određivati kako će se urediti vaši kontakti s mamom, tako da bi se trebale početi normalno viđati i čuti.

Također, mama se nada da će vas prilikom ovog dolaska uspjeti vidjeti, iako se vaš otac tome protivi, što nije lijepo od njega, jer djeca uvijek trebaju i oca i majku. Mama će učiniti sve što god može da vas vidi, i svi se nadamo da će na sudu biti normalnih ljudi koji znaju da djeca trebaju oba roditelja, pa će vam to i omogućiti.

Znamo da vam je u srcima sigurno teško kada pomislite na mamu, jer je niste vidjele ni čule dvije godine, ali morate znati jedno – mama vas voli neizmjerno, nije vas ostavila, nije vas zaboravila i nikada vas neće prestati voljeti i tražiti. NIKADA!

Znamo da niste mamu zaboravile, nitko na svijetu, niti jedno dijete, niti jedan odrastao čovjek nije nikada zaboravio svoju majku, tako ni vi. Vaša mama Sanja je u vašim srcima, kao i vas dvije u njenom.

Budite jake, budite dobre i strpljive još malo, mama stiže s poklonima i pismima koje su za vas pripremili vaši rođaci i vaša baka Slobodanka. Baka vas je jako, jako poželjela i svaki dan vas spominje kao i sva vaša rodbina…

Svi mislimo na vas, svi se nadamo i držimo fige da se uspijete vidjeti s mamom, i svi vas puno, puno volimo i jako nam nedostajete!!

Nevena ❤ Milena ❤

Pravo i pravda – dva različita pojma: Nevena i Milena otete pod blagoslovom suda

 

Odlukom suda u Doboju, djevojčice Nevena i Milena su dodijeljene na starateljstvo ocu Stanimiru Iliću iz razloga koji sami navode – majka radi i ne može biti s djecom. Majka Sanja je dala otkaz na radnom mjestu, podnijela tužbu o izmjeni starateljstva, koja je prvostepenom i drugostepenom odlukom odbijena. Kao razloge navode sasvim suprotno – majka je nezaposlena i ne može uzdržavati djecu. Nije li ovo kontradiktorno? Nastavi čitati

Zašto mediji šute?

 

Otmice djece, njihovo zlostavljanje i ugrožavanje njihovih prava su najgori zločini koje može počiniti čovjek prema nekom drugom biću. Postoje zakoni, postoje mjere kojima se ovakve pojave mogu spriječiti ili brzo rješavati, no u Bosni i Hercegovini to nije tako, iako i sama država ima niz zakona, i potpisnica je međunarodnih konvencija. To znači da su osobe koje su zadužene za provedbu takvih zakona nesposobne ili nezainteresirane za njihovu provedbu, ali moguće je i da su upućene da ne djeluju kako treba. Bilo koji od ova tri razloga treba iznijeti u javnost, od strane medija, kako bi se izvršio pritisak na institucije i kako bi počeli rješavati očito duboko ukorijenjene probleme. No, što kada i mediji šute? Nastavi čitati

Dvije godine majka Sanja traga za otetim kćerima – video reportaža

 

Televizijska kuća ATV Banja Luka snimila je kratku reportažu o slučaju otetih djevojčica Nevene i Milene, koje je otac odveo protiv njihove volje u Francusku. Već 21 mjesec djevojčicama nije dozvoljen nikakav kontakt s majkom i njenom obitelji. Teško da cijela priča oko ove tužne situacije koja traje tako dugo može stati u tri minute priloga, ali i ovo je jako značajno i mi smo iznimno zahvalni ATV-u na ovom prilogu.

U prilogu možete vidjeti i čuti da je djevojčicama i majci Sanji Sukari Presudom o razvodu i Rješenjem o viđanju zakonski zagarantiran kontakt. Takođe, Zahtjev o kontaktu i viđanju po Haškoj konvenciji je majka podnijela preko Ministarstva Pravde BiH, još u šestom mjesecu 2013-te godine. Konvencije su iznad svakog državnog Zakona.

Dakle, što rade institucije? 
– Centar Doboj: “predmet je izgubljen u poplavama”
– Tužilastvo Doboj: “vodi se istraga jer postoji sumnja da je otac izvršio Krivično djelo Oduzimanje maloljetnog lica”
– Ministarstvo Pravde: “dostavili smo adresu”
– Advokat oca:  “kontakt se može ostvarivati samo po Zakonu Republike Francuske”
Znači, nikome ništa, ove djevojčice izgleda nemaju svojih prava, koja su zapisana u svakom zakonu, svake zemlje, kao i u konvenciji, jer da imaju i da je osobama koje rade u svim tim institucijama stalo do posla koji (ne)rade, onda bi one već odavno imale kontakt s majkom.

Ovo je borba za život dvije male djevojčice, za njihovo mirno i sretno odrastanje. Za svu djecu koja će se, na žalost, naći u ovakvoj situaciji. Svi mi moramo reagirati, pomoći Sanji, Mileni i Neveni i utjecati na to da se institucije pokrenu i da rade svoj posao kako treba. Ovo treba imenovati pravim imenom – ovo je NASILJE nad djecom, nasilje od strane oca, svih onih koji su mu u ovome pomogli, kao i svih onih koji ne rade svoj posao.

Svima onima kojima je stalo do ove dvije djevojčice, kao i svima kojima je stalo do istine – veliko hvala na podršci, hvala i medijima koji nas podržavaju.

Majka Sanja, njena obitelj i prijatelji – mi svi ne odustajemo, nećemo nikada odustati, izborit ćemo se za ono što Mileni i Neveni po zakonu pripada!

Facebook: Traže se djevojčice Nevena i Milena Ilić – Sukara
Twitter: NevenaiMilena
Google+: Nevena Milena

Roditeljska otmica: ispovijest djeteta – žrtve

 

Roditelj – otuđitelj je onaj koji tijekom razvoda ili nakon razvoda onemogućuje djetetu normalan kontakt s roditeljem s kojim dijete ne živi. On također drugom roditelju djelomično ili u potpunosti uskraćuje kontakte s djetetom, pri čemu želi kazniti bivšeg partnera, a ovim činom zapravo najviše štete nanosi svom djetetu. Na žalost, i Nevena i Milena Ilić žive ovakvim životom, odvojene od majke, bez ikakvog kontakta. Kako li su, to ne zna nitko. Kako bi mogle biti možda će dočarati ova pretužna istinita ispovijest osobe koja je prošla kroz ovaj pakao: Nastavi čitati

L’adresse du domicile en France – est-ce-que Nevena et Milena se trouvent réelement là-bas?

 

Voilà déjà 21 mois passés depuis que les filles soyent sans auncun contact avec leur mère. Personne ne sait comment se sentent-elles, est-ce-que’elles sont vivantes, vont-elles à l’école, est-ce-qu’elles ont faim ou pas, ont-elles de quoi pour s’habiller, est-ce-qu’il existe la personne qui s’occupe d’elles ou sont-elles tombées dans des mains des personnes exérçant des affaires douteuses. Nastavi čitati

Što bi Nevena i Milena mogle ispričati?

 

Otac Stanimir Ilić, koji je djevojčice protiv njihove volje odveo u Francusku, brani im da imaju bilo kakav kontakt s majkom. Nameće se pitanje – što bi to djevojčice mogle ispričati majci, a čega se otac očito jako plaši? Nastavi čitati